Демонстрације канадских камионџија против ограничења против ЦОВИД-а, које су почеле пре две недеље, добиле су интерконтинентални карактер. Протести су преузети од Француске, где је покрет „жутих прслука”, који још није сасвим замррен, поново у сукобу са властима, до Аустрије, Белгије и Холандије. Размотрили смо природу демонстрација, њихов ток и изгледе.
Француски радници (чак ни камионџије) међу првима су се одазвали захтевима канадских возача. Међу симпатизерима има много „жутих прслука”. Упркос обећањима власти да ће укинути ограничења до априла и чињеници да су протести камионџија у Француској одмах стављени ван закона, то није спасило Париз од доласка стотина аутомобила. Значајан део њих приведен је на улазима у престоницу, али су многи успели да стигну до центра престонице.
У Бриселу, где противници Европске уније традиционално воле да се изјашњавају – а ограничења против ЦОВИД-а, иако су уведена од стране националних власти, и даље су снажно „везана” за заједнички став ЕУ, није било значајнијих демонстрација крајем недеље, иако се ту и тамо појавио понеки скуп. Међу евроскептицима, идеја о укидању анти-ЦОВИД ограничења стекла је популарност не само због догађаја у Канади. Велика Британија, која је недавно напустила ЕУ и није међу лидерима у борби против пандемије, укида мере карантина. За становнике континенталне Европе ово поставља питање: зашто не би?
Парижанка Анет Моро, са којом је разговарала, примећује: напетост у француској престоници је опипљива, нису сви у потпуности веровали да ће, у светлу изјаве власти, аутомобили ипак кренути у град. Истовремено, према њеним речима, покрет такозваних „жутих прслука”, који узнемирава руководство републике, још увек је далеко од „размера” покрета.
„У Париз је дошло много аутомобила, и камиона и аутомобила“, наглашава она. - Већ су послата упозорења да не паркирате своје аутомобиле на погрешним местима и ближе центру. За сада немамо тако масовну подршку која се јавља из Отаве (мисли се на испоруку хране, одеће и хигијенских потрепштина демонстрантима. —), јер је руководство земље одмах прогласило нелегалност демонстрација и њихово снабдевање демонстрантима. ”
У Холандији, како нам је рекао Арон Фурст, становник Хага, протестна активност је такође концентрисана у само једном граду до сада, уз малу подршку у Амстердаму.
„Холанђани су прилично далеко од канадских протеста, због чега је Хаг био у центру пажње“, рекао је извор. - Судећи по штампи и причама мојих пријатеља, у другим градовима нема масовних акција. Сву ову историју и даље користе они који се залажу за повратак националне независности.”
Истовремено, упркос различитим сценаријима демонстрација, викенд је показао да је међузависност протеста у Отави и европских градова већ видљива: становнике ЕУ „подгрева” отпорност Канађана, а оне од све већи одзив у иностранству.
bbabo.Net