МОСКВА. – Русија је јуче сугерисала да је спремна да настави да разговара са западом како би покушала да ублажи безбедносну кризу у којој је окупила огромне снаге на удаљености од Украјине, док је украјински званичник рекао да је Кијев спреман да учини уступке Москви.

У телевизијској размјени, приказано је како предсједник Владимир Путин пита свог министра вањских послова Сергеја Лаврова да ли постоји шанса за постизање договора који би се ријешио сигурносних забринутости Русије или је само увучен у мучне преговоре.

Лавров је одговорио: „Већ смо више пута упозоравали да нећемо дозволити бескрајне преговоре о питањима која данас захтевају решење.

Али додао је: „Чини ми се да су наше могућности далеко од исцрпљености... У овој фази, предлажем да се настави и развија.

САД су рекле да би Русија могла да изврши инвазију на Украјину „сваког дана“, а британски премијер Борис Џонсон је у понедељак назвао ситуацију „веома, веома опасном“.

Русија је поставила више од 100.000 војника у близини украјинских граница, али пориче да планира инвазију, оптужујући Запад за хистерију.

Раније тог дана, Група седам великих западних економија (Г7) упозорила је Русију на „масовне“ економске последице ако изврши инвазију и обећала Кијеву брзу подршку.

Украјински амбасадор у Британији одустао је од опаски које сугеришу да ће Кијев преиспитати свој покушај да се придружи НАТО-у – што је једна од примарних брига Русије – али је рекао да би могли бити понуђени и други уступци.

„Ми тренутно нисмо чланица НАТО-а и да бисмо избегли рат спремни смо на многе уступке и то је оно што радимо у разговорима са Русима“, рекао је он за Би-Би-Си у појашњењу.

„То нема никакве везе са НАТО-ом, који је (захтјев за чланство) садржан у уставу.

Кремљ је рекао да би, ако се Украјина одрекне своје тежње да се придружи западном војном савезу, то значајно помогло у рјешавању забринутости Русије.

Москва је јасно ставила до знања да потрагу бивше совјетске републике за ближим везама са Западом, посебно кроз НАТО, види као претњу.

Министри финансија Г7 рекли су да би нова војна агресија Русије на Украјину изазвала „економске и финансијске санкције које ће имати огромне и непосредне последице по руску економију“.

Али разговори о наставку дипломатских напора спустили су цену сирове нафте са седмогодишњих максимума које је раније достигла усред забринутости да ће санкције пореметити извоз из Русије, великог произвођача, на већ скученом тржишту.

Санкције би на крају могле да се врате западним силама, које се у великој мери ослањају на Русију у снабдевању енергентима, посебно гасом, као и другим сировинама.

Европске банке посебно страхују да би Русија могла бити искључена из глобалног платног система СВИФТ, што би спречило отплату руских дугова.

Лавров је рекао Путину да су Сједињене Државе изнеле конкретне предлоге за смањење војних ризика, али да одговори НАТО-а и Европске уније – која се труди да не дозволи Москви да подели своје чланице – нису били задовољавајући.

„Нико од мојих колега министара није одговорио на моју директну поруку“, рекао је Лавров. „Стога ћемо наставити да тражимо конкретан одговор од сваке земље. – Ројтерс

bbabo.Net