Лекови које користе људи завршавају у рекама, а њихова концентрација у рекама неких региона света већ је толико висока да „представља глобалну претњу природи и људском здрављу“. До овог закључка дошли су научници са Универзитета Јорк, који су спровели до сада највећу студију о нивоу загађења лековима у светским рекама.
Како научници са Универзитета Јорк примећују у својој студији, опасности од фармацеутског загађења по животну средину и људско здравље су већ добро познате. Међутим, до сада није било података колика је концентрација дроге у рекама планете.
Да би то сазнали, научници су прикупили и анализирали узорке узете из 258 река у 104 земље и установили медицински отисак за територије на којима живи више од 470 милиона људи. Резултати студије објављени су у часопису Процеедингс оф тхе Натионал Ацадеми оф Сциенцес.
Лековите супстанце завршавају у рекама након што се њихови остаци избаце из тела човека или домаће животиње, или заједно са отпадним водама фармацеутских фабрика. Комплети су послати у земље у којима је студија спроведена ради добијања узорака речне воде. Узорковање воде је обављено на 1052 места: у великим градовима (као што су Делхи, Њујорк, Москва), малим селима, као иу различитим природним и климатским зонама - пустињама, планинама, тундри, степама итд. У узорцима реке воде, научници су тестирали присуство и концентрацију више од 60 активних супстанци или фармацеутских супстанци (АПИ).
Анализа је показала да је концентрација активних материја највећа у рекама подсахарске Африке, Јужне Азије и Јужне Америке.
Најпрљавији узорци у погледу садржаја АПИ-ја дошли су из земаља са ниским и средњим приходима и области у којима постоје озбиљни проблеми са системима за пречишћавање воде и канализацију.
Утврђено је и да се у речним водама најчешће налазе антиепилептик карбамазепин, антидијабетик метформин и кофеин. Ови АПИ-ји су пронађени у више од половине прикупљених узорака.
Највише у речној води парацетамол, кофеин и метформин. И у сваком петом узетом узорку обавезно је пронађен један од антибиотика – њихова концентрација је достигла ниво на коме бактерије развијају отпорност на њих. Међу супстанцама које су научници пронашли на свим континентима осим Антарктика били су антидепресиви циталопрам и венлафаксин, антихистаминици цетиризин и фексофенадин, антибиотик триметоприм и анестетик лидокаин.
„Најбогатије“ место по броју активних супстанци била је река Каитак у Хонг Конгу - у узорцима узетим из ње пронађена су 34 различита АПИ-ја.
Истовремено, научници примећују да савремене технологије омогућавају анализу садржаја само 50-100 активних супстанци у једном узорку, док се у свету користи више од 2.500 супстанци. Поред тога, у узорцима су пронађене и недозвољене супстанце попут кокаина и метамфетамина, и то у количинама опасним по природу, међутим, ова студија није имала за циљ да утврди њихову концентрацију у узорцима речне воде.
За свако место где су узети узорци научници су израчунали укупну концентрацију активних супстанци. А према овом показатељу, пакистански град Лахоре, који се налази на обалама реке Рави, показао се најпрљавијим. Нешто инфериорнији од њега у погледу загађења речних вода у Ла Пазу (Боливија) и Адис Абеби (Етиопија). Првих десет градова са најзагађенијим водама су Делхи (Индија), Тунис (Тунис), Букаву (ДРК), Јереван (Јерменија), Најроби (Кенија), Сан Хозе (Костарика) и Лагос (Нигерија).
За најчистије је признато венецуеланско село Јаномами, у којем живи једно од индијанских племена, које уопште не користи савремене лекове, па стога у њиховој реци уопште није било АПИ-ја, као и река Едлидау на Исланду, где утицај човека на природу је ограничен. Ситуација је релативно добра у оним земљама у којима је процес пречишћавања отпадних вода добро успостављен (на пример, у Базелу, Швајцарска), као и у земљама са великим речним системима у којима су супстанце растворене до ниских концентрација (у неким деловима Амазона), Мисисипи, Меконг).
Коментаришући резултате студије, аутори изражавају наду да ће ови подаци помоћи да се напори влада усмере за чишћење региона који су највише заражени дрогом. „Знамо да су добри системи за канализацију и пречишћавање воде кључна карика у минимизирању концентрације фармацеутских супстанци, иако их то неће нужно потпуно уништити“, каже главни аутор студије Џон Вилкинсон. „Међутим, све је то изузетно скупо, јер то захтева огромну инфраструктуру."
bbabo.Net