Упркос чињеници да члан 242. Законика о кривичном поступку Руске Федерације директно указује на потребу за новим суђењем ако судија није у могућности да настави са радом, у чисто процедуралним стварима, Уставни суд је дозволио одступање од овог услова.

Према подносиоцу представке, суђење је требало да почне изнова, одредбе члана 242. Законика о кривичном поступку Руске Федерације не остављају места сумњи: „Ако неко од судија буде лишен могућности да настави да учествује у суду седници, затим га замењује други судија и суђење у кривичном предмету почиње изнова”. Међутим, Уставни суд је оценио да привремена спреченост судије не диктира потребу да се поступа искључиво на овај начин. У супротном – као у случају Мамонтова, на пример – ново суђење повлачи за собом повреду права грађана на приступ правди у разумном року, „као и дуже ограничавање права окривљеног на слободу и обезбеђење личности у случају додатног продужења притвора у току поновљеног суђења“.

Осим тога, КЗ је подсетио КЗ на свој правни став, који је раније више пута изречен, „одлуке које се односе на примену мере превенције и мериторне одлуке у кривичном предмету имају другачији чињенични основ и другу сврху“, те стога ова ситуација не указује на одступање од захтева непроменљивости саставног суда.

bbabo.Net