Радост владе због опстанка њеног министра спољних послова шеика Ахмада Насера Ал-Мухамеда од изгласавања неповерења била је кратког века након што су и министар одбране шеик Хамад Џабер Ал-Али и министар унутрашњих послова шеик Ахмад Ал-Мансур поднели оставке у знак протеста због злоупотребе интерпелационог инструмента од стране парламента.
Након тога је посланик Абдулах Ал-Мудхаф поднео интерпелацију против министра јавних радова. Очекује се да ће посланик Бадер Ал-Мулла наредних дана поднети интерпелацију против Његовог Височанства премијера.
Власт за све ово заслужује да буде крива, јер шеф владе није у старту схватио да ће предаја „конаца и игле“ посланицима довести до ове тешке ситуације, а да ће његова влада пропасти раније него што се очекивало јер је било засновано на нестабилним основама.
Да ли је могуће да се за месец и по дана влада изборила са свим овим интерпелацијама и оставкама? Да ли зато што власт није кохерентна и способна за конфронтацију?
Оно што ми доживљавамо није као ни једна демократија на свету. Ближе је систематском убијању државе, која годинама трпи због авантуристичке парламентарне праксе засноване искључиво на личним интересима, док је власт одустала од своје улоге.
Управо то је навело народ да тражи спас за излазак из овог искривљеног демократског циклуса који им није донео ништа осим несреће и беде.
Постоје гласине о претераним пословима испод стола које постижу посланици, који су добро свесни локације владиних тачака притиска. Такође, премијер ради на томе да свом кабинету одузме сва средства заштите јер тек треба да се одлучи и сачува ауторитет своје владе.
Стога се чини да је жртвовање министара нови тренд, у време када су парламентарци све жешћи у потрази за личним профитом.
Браво и за министре одбране и за министре унутрашњих послова што су најавили оставку у присуству Народне скупштине која је могла да доминира владом чији је лидер једина брига да се имунизује од одговорности, и нема ништа против да жртвује министре једног за другим.
Дакле, имамо само врховно руководство коме се можемо обратити како бисмо Кувајт извукли из овог апсурда.
То може да се деси не само распуштањем Народне скупштине, већ и сменом ове владе, која није у стању да се заштити, и доласком до јаче, састављене од државних личности и која је у стању да санира сву пустош изазвану четири владе шеика Сабаха Ал-Кхаледа, као и законодавну власт која није донела законе шта служи земљи, народу и развоју.
bbabo.Net