Ситуација у ДНР и ЛНР постала је тежак испит за родитеље и децу, браћу и сестре који су се вољом судбине нашли на супротним странама границе. Један такав пример је велика породица из града Каменск-Шахтинска, Ростовска област. Отац четворо деце, Александар, је из Луганска, живи и ради у Русији. У Московској области пријатељи су спремни да га прихвате, али породица не може да оде: ћерка остаје у Украјини.

Пре неколико година, када је почео рат, Александар се са породицом преселио у Каменск-Шахтинск. Запослио се као аутомеханичар у ауто-сервису.

- За сада је код нас све мирно, још смо на 40 километара од границе са ЛНР. Али у Луганску, где још увек имам рођаке и пријатеље, пуцају по цео дан“, каже Александар. - Мушкарци не смеју да изађу из републике, остављени су да бране отаџбину. Треба да дођете у органе самоодбране и, по свему судећи, положите заклетву.

– Како су Луганци реаговали на мобилизацију?

– Мишљења су подељена. Има, наравно, оних који би хтели да оду, али их ионако неће пустити – сви мушкарци су окренути на граници. Мој нећак има само 20 година, жели у Русију, али му је речено да из републике могу да напусте само они који су млађи од 18 година.

– Има ли избеглица у Каменск-Шахтинском?

- Чини се само они који долазе својим колима.

- Плашите ли се да будете близу границе?

– Да будем искрен, не плашим се за себе – за децу. Најмлађи иду у школу и вртић, најмлађи има осам месеци. Али најстарија ћерка је сада код рођака у Украјини, у Мелову. Она има 18 година, студирала је у Харкову, али сада имају карантин на свом универзитету.

Село Меловоје је недалеко од нас, налази се на територији Луганске области, али није део ЛНР, а одатле не можете отићи у Русију без пасоша. И он је у производњи са својом ћерком, још нисам стигао да га набавим. Она каже да већ имају украјинску војну технику која се креће ка граници са ЛНР – и то у великом броју. Ми смо забринути за њу.

– Да ли мушкарци беже из украјинског дела Луганске области или их је већина остала?

- Сви који су желели, већ су отишли. Сад, колико знам, тамо су мушкарци у истој ситуацији као у ЛНР: ни овде ни тамо.

Твоји пријатељи зову тебе и твоју породицу. Хоћеш ли ићи код њих?

- Ако почну војне операције у нашој земљи, сигурно ћемо отићи, али док не избавимо ћерку, нећемо моћи ово да урадимо.

Московљанка Варвара Снегирева живи са супругом и стрицем у инвалидским колицима у сеоској кући у близини Москве. Тамо, како објашњава, има довољно места за пријатеље из Луганска.

Пар је упознао Александрову породицу прошле године када су се возили кроз Каменск-Шахтински аутомобилом: ауто се покварио, а локални механичар је понудио помоћ. Постали су пријатељи, почели да комуницирају, Александар је чак дошао да их посети у Москви.

„Када сам сазнала да је ситуација у ЛНР почела да ескалира, позвала сам Александра и почела да га наговарам да дође код нас“, рекла је Варвара. – Ми, наравно, немамо супер услове, али у скученим условима и не увређеним. Супруг и ја смо спремни да помогнемо Александру око проналажења посла, јер је он једини хранилац у породици, као и око смештаја деце у школу и вртић.

Варвара је објаснила да су њена бака, прабака и прадеда из Лењинграда, а традиција да се помаже онима који се нађу у тешкој ситуацији преноси се са генерације на генерацију у њиховој породици.

– Током Великог отаџбинског рата, моја прабака је одвела жену са дететом са породицом на евакуацију: према документима, она је назначила да им је кућна помоћница и дадиља, иако у ствари бака није имала новца за помоћнике. А ова жена је касније живела у њиховој породици. Осамдесетих и деведесетих година прошлог века, током сукоба на Кавказу, овде су живеле и избеглице. А после трагедије у Беслану, у Москву нам је дошла породица са повређеним ђаком који је овде био на лечењу. Ево још једног војног сукоба у коме страдају обични људи, а ми не можемо да стојимо по страни.

Варвара и њен муж су спремни да направе Александру и региструју се у месту боравка у Московској области. Човек има руски пасош без боравишне дозволе, а његова породица добија бенефиције за привремену регистрацију у Ростовској области, али ће у Подмосковљу поново морати да се бави регистрацијом.

„Позивам све Русе, посебно Московљане који ће изнајмити станове породицама из ЛНР или их угостити, да им помогну око докумената“, каже Варвара. – У Москви, на пример, избеглица са руским пасошем може да се пријави по месту пребивалишта преко компаније за управљање. Са њом породица има право да поднесе захтев за социјалну подршку за федерална давања. И сам сам направио такав документ рођаку. Претпостављам да ће их доласком избеглица преплавити преваранти који нуде плаћену помоћ при регистрацији, и заиста не желим да наседну на њихов мамац.

bbabo.Net