Пре више од сто година, жене у Русији, Сједињеним Државама, Аустрији, Данској, Немачкој и Швајцарској удружиле су се да формирају групе које су изашле на улице да протестују за своја права других жена.
Њихова организација и борба били су успешни у промовисању једнаких права за раднице.
Захваљујући њиховом залагању и обезбеђењу кретања, многе жене сада имају осмочасовни радни дан, имају најмање минималну плату и могу да гласају на изборима.
Жене широм света настављају да марширају и протестују против рата и друштвене неправде у било ком облику - обично питања која утичу на сваког од нас, наше породице, наше заједнице и нашу заједничку планету.
Али на Тајланду, Међународни дан жена 2022., који је пао у уторак, није био толико дан прославе.
Постоји много изазова са којима се суочава женски покрет у краљевству.
Главни са којим се сада суочавамо је у форми закона.
Влада покушава да уведе закон познат као Закон о раду непрофитних организација који ће поткопати слободу и права грађана да се слободно окупљају, удружују и воде кампању.
Слобода удруживања омогућава групама грађана да разговарају, састају се и колективно протестују.
Омогућава нам да се наш глас чује, било да је уздигнут у слављу или урла у осуди неправде.
Закон ће ово угушити. То ће угрозити права и слободе људи загарантоване уставом и Декларацијом УН о бранитељима људских права.
Таква права и слободе постављају се у нади да се створи лепше и напредније друштво. Такви идеали ће бити угрожени овим законодавством.
Закон ће онемогућити слободу удруживања за све групе, све демонстрације и све групе за заступање.
То ће утицати на то како људи могу да се удруже да се супротставе политикама које су штетне за њихове бриге, било да се ради о животној средини, њиховим заједницама или било шта друго.
Према усвојеном предлогу закона, сваки чин неслагања може бити подвргнут државном тумачењу и може се класификовати као дело којим се крши јавни ред или национална безбедност.
Замислимо да планирамо активности поводом обележавања Међународног дана жена или било које активности попут петиције о заштити бранитељки људских права, земљишних права, стамбених права, затварања рудника и обнове животне средине и права етничких групе.
Да бисмо се залагали за ова права, од нас се тражи да прво добијемо дозволу од комисије у складу са актом који регулише Министарство социјалног развоја и људске безбедности.
Без такве дозволе можда не бисмо могли ништа да организујемо.
Али можемо ли толерисати такво ограничење? Можемо ли дозволити да држава законодавством омета наше право на слободу удруживања?
У част Међународног дана жена, тражимо од државе да обустави увођење Закона о раду непрофитних организација и сваког закона који има за циљ да ограничи нашу слободу удруживања.
Већ смо довољно прошли.
Превише нас је већ оптужено само за мирну одбрану наше заједнице, средстава за живот и природе.
Други су се суочили са претњом водених топова и сузавца на улицама.
Сестре су стављене иза решетака и одбијена им је кауција.
Мајке су прибегле бдењу ван затвора док позивају да њихова деца активиста буду пуштена на слободу.
И сви живимо са страхом ко ће следећи бити кажњен јер се усудио да устане и проговори.
Хајде да се чује наш глас да су такви закони неспојиви са духом и тежњама жена широм света.
Нећемо и не можемо дозволити да се то догоди у нашој земљи. То је неподношљива ситуација.
Морамо бити схваћени.
Колектив бранилаца људских права на Тајланду противи се увођењу закона док је земља и даље недемократска и нема поштовања према женама и потпуног непоштовања људских права.
Праном Сомвонг је представница Протецтион Интернатионал-а у име Колектив бранилаца људских права, непрофитне групе која се састоји од заједница и локалних бранитељки људских права из 19 различитих сектора.
bbabo.Net