Bbabo NET

Друштво Вести

ОБЈАШЊЕЊЕ: Главна питања на преговорима о безбедности Русије и САД

МОСКВА (АП) — Руске дипломате састају се ове недеље са званичницима Сједињених Држава и њиховим савезницима у НАТО-у ради безбедносних преговора у три европска града.

Руски и амерички преговарачи започели су у понедељак преговоре у Женеви. Након њих уследиће разговори Русије и НАТО-а у Бриселу и састанак Организације за европску безбедност и сарадњу у Бечу током недеље.

Ево погледа на дневни ред разговора о безбедности и главна спорна питања:

СТРАХОВИ РУСКЕ ИНВАЗИЈЕ

Скупљање руских трупа и опреме у близини украјинске границе изазвало је забринутост у Кијеву и на Западу да би Москва могла да планира инвазију.

Москва је негирала такву намеру и заузврат оптужила украјинске власти да планирају офанзиву да поврате контролу над територијама на истоку Украјине које држе сепаратисти које подржава Русија — наводе које је Украјина одбацила.

Амерички председник Џо Бајден је прошлог месеца два пута разговарао о гомилању руских трупа са руским председником Владимиром Путином, упозоравајући да ће се Москва суочити са „тешким последицама“, укључујући економске и финансијске санкције без преседана, ако нападне свог суседа.

БЕЗБЕДНОСНИ ЗАХТЕВИ РУСИЈЕ

Путин је описао могућност да Украјина уђе у НАТО и да алијанса тамо распореди оружје као „црвену линију“ за Москву. Кремљ је захтевао да Вашингтон и његови савезници дају обавезујуће обећање искључујући проширење НАТО-а на Украјину, Грузију или било које друге бивше совјетске нације.

Москва је такође захтевала да се САД и њени савезници обавежу да неће распоређивати оружје или спроводити било какве војне активности у Украјини и другим бившим совјетским државама.

Предлози Москве такође сугеришу замрзавање патрола руских и америчких морнаричких бродова и бомбардера у близини међусобних граница. Поред тога, они позивају на напоре да се смањи ризик од инцидената који укључују ратне бродове и авионе Русије и НАТО-а, пре свега на Балтичком и Црном мору; смањење обима војних вежби; већу транспарентност и друге мере за изградњу поверења.

РЕАКЦИЈА САД И НАТО-а

САД и њихови савезници су одлучно одбацили захтев да НАТО не прими Украјину или било коју другу нову чланицу, истичући да је кључни принцип алијансе да је чланство отворено за сваку земљу која испуњава услове и да ниједан аутсајдер нема право вета.

Иако су савезници чврсто одбацили заустављање ширења НАТО-а као не-покретач, Вашингтон и НАТО кажу да су спремни да разговарају о контроли наоружања, мерама изградње поверења, већој транспарентности и смањењу ризика ако Русија заузме конструктиван став.

Амерички званичници рекли су да су отворени за разговоре о смањењу могућег будућег распоређивања офанзивних пројектила у Украјини и постављању ограничења на америчке и војне вежбе НАТО-а у источној Европи ако Русија буде вољна да одступи од Украјине.

Истовремено, Бела кућа је позвала Русију да помогне у стварању позитивног окружења за предстојеће преговоре тако што ће повући своје трупе из области у близини Украјине. Москва је одбацила тај предлог, рекавши да може да распореди своје снаге где год сматра потребним на сопственој територији и описујући то повећање као одговор на „непријатељске“ потезе НАТО-а.

ВРЕМЕНСКА ОГРАНИЧЕЊА

Путин је преговоре са САД назвао „позитивним“ потезом, али је рекао да жели брзе резултате, упозоравајући Запад да не покушава да утопи руске захтеве „празним причама“.

Упитан током конференције за новинаре прошлог месеца да ли може да гарантује да Русија неће напасти Украјину, Путин је љутито одговорио и рекао да Запад „мора да нам да гаранције и да их одмах, одмах“.

ВОЈНО-ТЕХНИЧКЕ ОПЦИЈЕ

Док је Москва демантовала да планира напад на Украјину, Путин је упозорио да ће бити приморан да предузме неодређене „војно-техничке мере“ ако Запад одбије његове безбедносне захтеве.

Није прецизирао осим што је рекао да би руски одговор у том сценарију „могао бити разнолик“ и „зависиће од предлога које ми наши војни стручњаци поднесу“.

Саветник за спољну политику Кремља Јуриј Ушаков рекао је да је Путин рекао Бајдену да би се Русија понашала као да би се САД понашале да виде офанзивно оружје распоређено поред њених граница.

Изражавајући забринутост да би НАТО потенцијално могао да искористи украјинску територију за распоређивање ракета које би могле да стигну до Москве за само пет минута, Путин је напоменуо да би Циркон Русији дао сличну способност.

„Било би потребно само пет минута да дође до оних који издају наређења“, рекао је Путин.

ОБЈАШЊЕЊЕ: Главна питања на преговорима о безбедности Русије и САД