Расту наде да напори да се спречи инвазија Русије на Украјину можда почињу да се исплаћују, јер дипломатски напор почиње у четвртак са немачким канцеларом Олафом Шолцом да се састане са балтичким лидерима у Берлину и британским премијером Борисом Џонсоном који иде у НАТО и Пољску.
Суочени са најгорим сукобом између Русије и Запада од Хладног рата, дипломатска акција је убрзала са европским лидерима који су јурили широм континента у потрази за смиривањем кризе.
Уочи свог дружења са балтичким лидерима, Шолц је рекао да види "напредак" на дипломатском фронту.
„Задатак је да обезбедимо безбедност у Европи и верујем да ће то бити постигнуто“, рекао је он у среду на заједничкој конференцији за новинаре са данском премијерком Мете Фредериксен.
Нови немачки канцелар, који је био на удару критика због оптужби да је колебао због кризе, отпутоваће следеће недеље у Кијев и Москву на одвојене састанке са украјинским и руским лидерима, укључујући његов први сусрет лицем у лице са председником Владимиром Путином.
Уз мање оптимистичну ноту, Британија је у среду рекла да је спремна да распореди још 1.000 војника како би се изборили са било којом хуманитарном кризом повезаном са Украјином.
Говорећи из Москве уочи састанка са својим руским колегом Сергејем Лавровом, министарка спољних послова Лиз Трус рекла је да Москва мора да изабере миран пут у Украјини или се суочи са "масовним последицама" западних санкција.
Џонсон ће ту поруку пратити одласком на састанак са шефом НАТО-а Јенсом Столтенбергом у четвртак у Бриселу пре свог пољског колеге.
Запад оптужује Русију да је окупила 100.000 војника у близини украјинских граница, док Русија негира било какве планове за инвазију и оптужује земље НАТО-а да користе ратоборну реторику.
После свог дипломатског пута, француски председник Емануел Макрон рекао је да му је Путин рекао да Москва „неће бити извор ескалације”.
За сада, украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба рекао је да „дипломатија наставља да снижава тензије“.
Али донекле умањујући хор оптимистичне буке, портпарол Пентагона Џон Кирби упозорио је да Путин наставља да шаље трупе на границу.
„Чак и у последња 24 сата, наставили смо да видимо да додатни капацитети теку са других места у Русији ка тој граници са Украјином и Белорусијом“, рекао је он новинарима на брифингу у среду.
Заменица украјинског министра одбране Гана Маљар рекла је да руске снаге на граници не изгледају спремне да покрену свеобухватни напад, већ да су у овој фази првенствено коришћене за „политички притисак и уцену“.
Мање од 24 сата након посете Вашингтону, немачки Шолц стао је уз пољског лидера Анџеја Дуду и Макрона у уторак касно како би прогласили јединство Европљана у њиховом циљу спречавања рата.
Путин, који је захтевао свеобухватне безбедносне гаранције од НАТО-а и Сједињених Држава, рекао је после разговора са Макроном да ће Москва „учинити све да пронађе компромисе који свима одговарају”.
Он је рекао да би неколико предлога које је изнео Макрон могли да „формирају основу за даље кораке” на ублажавању кризе око Украјине, али није изнео никакве детаље.
Истовремено са слањем своје војне опреме на границе Украјине, Путин је поставио захтеве за које Запад каже да су неприхватљиви, укључујући забрану придруживања Украјини НАТО-у и повлачење снага савеза у источној Европи.
Француско председништво је саопштило да Макронови контрапредлози укључују ангажовање обе стране да не предузимају никакве нове војне акције, покретање стратешког дијалога и напоре да се оживи мировни процес за украјински сукоб.
Такође се наводи да ће споразум обезбедити повлачење око 30.000 руских војника из Белорусије на крају заједничких војних вежби касније овог месеца.
Кремљ је инсистирао да никада не намерава да трајно напусти трупе на територији Белорусије.
Запад се суочава са тешким задатком да убеди опрезног Зеленског да прихвати било какве компромисе.
Кијев је поставио три „црвене линије“ које обећава да неће прећи: нема компромиса око територијалног интегритета Украјине, нема директних разговора са сепаратистима и нема мешања у њену спољну политику.
bbabo.Net