– Истражили смо такозвано благо А, познато и као „Пријамово благо“, каже Владимир Толстиков, шеф Одељења за уметност и археологију античког света. – Тројански краљ Пријам владао је хиљаду година касније од времена коме припадају ови експонати. Чињеница је да је Шлиман мислио да је открио слој који данас зовемо Троја 6-7 и који датира из периода Тројанског рата, али је у ствари ископао старији културни слој, који модерна наука назива Троја-2. Истовремено је уништио касније слојеве. То јест, назив "Пријамово благо" је историјски инцидент. Сада смо успели да детаљно проучимо неке археолошке налазе, да сазнамо састав метала од којих је направљен овај накит. Наше истраживање нема преседана у светској пракси. Стога смо били суочени са задатком да утврдимо методологију проучавања „Злата Троје“, и помоћу ње прикупимо и фиксирамо количину података.
Ултра-прецизан дигитални микроскоп вам омогућава да узмете узорке са накита без оштећења самих предмета, као и да испитате најситније детаље рада тројанских мајстора – са више апроксимација. Ово је јединственост ултра-прецизног уређаја. За сваки предмет из Шлиманове колекције креирана је нова картица у коју се уписују сви примљени подаци. На пример, мерења се врше помоћу неколико десетина тачака које уређај фиксира. Сав овај рад омогућава да се открију тајне тројанских мајстора који су креирали овај накит. Традиција је изгубљена много пре Тројанског рата. Према савременим подацима, јединствена техника и културни канон, у којем су радили мајстори древне Троје, трајали су 200-300 година, односно неколико генерација. А онда је традиција умрла заједно са својим носиоцима, који су страдали у страшном пожару пре више хиљада година. Датовање предмета је и даље под знаком питања – старост проучаваних експоната може бити од 2500 до 4500 година.
– У процесу истраживања такође је било могуће вратити историјску правду. Чињеница је да су почетком двадесетог века немачки стручњаци рестаурирали један број предмета из Шлиманове колекције, а ова рестаурација није била баш успешна - каже шеф одељења за рестаурацију Пушкиновог музеја им. Пушкин Игор Бородин. – Сада смо објектима вратили историјски изглед.
Стручњаци из целог света су се такође укључили у проучавање „Пријамовог блага“, односно пионирски пројекат је добио међународне размере. А крајем прошле године, Пушкинов музеј посетила је делегација из Берлина у којој су били стручњаци који раде са предметима који су остали у Немачкој после Другог светског рата. Мора се разумети да се не ради само о томе да су благо Троје деценијама скривано, питање о власништву над благом је остало контроверзно. Али сада је стављена тачка – пошто је историја одредила да је благо завршило у Русији, онда је то то.
bbabo.Net