Редовници Меџлиса били су Искендер бег Рустамбеков, Худадат бег, најстарији Натаванов син - Мехдигулу хан Вјафа и други. Овде су се често јављали Абдулкерим бег Хагвердијев, Мехди бег Саријали, Талиб бег Везиров, Мирза Керим бег Насирбеков, Абас бег Пери оглу, Мирза Хасан бег Хаџијев и други.
Након пресељења на имање Натаван под њеним покровитељством, књижевни меџлиси добијају редован карактер. Проучавање класичне оријенталне и азербејџанске књижевности, разговори о музици, мудрости, астрологији и историји били су главни садржај Меџлиса. Учесници састанка су му накнадно дали надимак „Мејлиси-уни“ или „Мехфили-уни“.
Временом су „Меџлиси-уни“ стекли нове песнике, али нису сви у истој мери учествовали у активностима Меџлиса.
Чланови Меџлиса су у својим песмама опевали пријатељство, верност и хуманизам – особине које су далеко од бахатости и поноса. На „Меџлиси-унима“ су учествовали и чланови Меџлиси-Фарамушана. Посебна пажња у „Меџлиси-уновима“ била је посвећена строгом поштовању правила, међусобном поштовању и дисциплини.
Од памтивека, креативно надарене жене су биле цењене и поштоване у Шуши. Уз директну помоћ напредних чланова Меџлиса, песникиње Х. Натаван и Ф. Камиња су биле активно укључене у његове активности, након чега су стекле славу и посебно поштовање међу песницима Азербејџана.
Један од организатора "Меџлиси-уна" М.Р.Фјан је написао да су чланови овог књижевног удружења били Мир Мохсун Навваб, Хасанали хан Гарадаги, Масхади Еииуб Баки, а касније Ага Мирза Јалал, Самад бег, Бахрам Бек Федаи Везиров, Мирза Абдул. Шахин, Хасан Гара Хади, Мирза Ибрахим Тахир и Мирза Фати ханум Камиња. У свом делу „Данисхмендани-Азербаијан“ Мухамедли Тербииет, приповедајући о С.А. Схирванију, известио је о преписци између „Беитус-Сафа“ и „Мејлиси-Фиарамушан“.
Извори не наводе имена свих чланова Меџлиси-Фарамушан, као ни других меџлиса. Састав његових учесника могуће је утврдити само по песмама шушанских песника, њиховој преписци са песницима из других градова и другим назнакама. Тако је, на пример, у „Дивану“ написаном на фарсију, Навваб је приметио да је Машади Џафаргулу Кербалај Ибрахим оглу, аутор „Историје Карабаха“ Мехди бег, син Мирзе Џамала и Хаџи Машади Али оглуа, такође био чланови „Меџлиси-фарамушан“.
Студије нам омогућавају да одредимо састав главних учесника „Маџлиси фарамушана". То су Мир Мохсун Навваб (1833-1919), Абдулах бег Аси (1841-1874), Хасанали хан Гарадаги (1847-1929), Мирза Абдул Шахин. (1849-1900), Машади Ејуб Баки (1866-1909), Фатма ханум Камиња (1840-1898), Абдула бег Абиш, Бахиш бег Сабур (1863-1931) и његов брат Бахрам бег Фајатар (1826-19) , Масхади Мухаммад Булбул (1863-1918), Молла Кхалил Схеки, Мирза Мухаммад Катиб (1833-1889), Хасан Гара Хади (1826-1900), Харрат Гулу Иусифи (1823-1883), Мирза Хусеин Салар (?-1876),? Мирза Исмаил Макхзун (1821-1894), Назим, Мирза Али Ашиг (1846-1894), Музниб, Сабит, Ибрахим бег Азер (1836-1885), Машади Џафаргулу (?-1896), Мехди бег (?-1887), Хаџи Амир (?-1887), Карбиалаи Алекпер Сафи, Мирза Садиг Латиф оглу Хиџри, Мирза Садиг Иманкхан оглу (кханенде), Пиран (1811-1892), Масхади Иси, Хаџи Гусу, Садигјан, Мирза Алескер Новрас, Наввабов учитељ (Молла) 1831-1880), Миргасан Мириш (син Навваба, 1871-1948), Мирза Али Му хариер и Сади Сани (1854-1879).
у дискусијама. Чланови “Меџлиси-уна” Бахрам бег Фјадаи, Мирза Алескер Новрас и Мирза Џафар били су чланови “Меџлиси-Фарамушан”.
Једна од карактеристика Меџлиса било је учешће у њему не само песника, већ и музичара. Меџлисом је председавао Мир Мохсун Навваб, одличан познавалац оријенталне музике и њене историје. Учесници Меџлиса били су Харрат Гулу Јусифи, који је био устад многих познатих карабашких певача, познатих извођача и тар свирача, укључујући Садигјана, Хаџи Хјусуа и Машадија Исија. Наввабово дело „Вјузукхул-ергам” о музици настало је током деловања Меџлиса. Машади Иси, Хаџи Хјусју и други, који су учествовали на оба књижевна меџлиса у Шуши, схватали су суптилности музичке уметности од познатих ментора. Под „Меџлиси-Фарамушаном“, под вођством Навваба и Гаџи Хјусуа, одржан је музички скуп под називом „Меџлис кханенде“ Учесници Меџлиса су били Мешади Иси, Кештазли Хашим, Хаџи Хјусју, Ислам Абдулајев, Мирза Мухтар, Малибејли. Хамид и други кханенде.
bbabo.Net